Ko imalo prati društvene mreže primijeti pojavu da se na nekim profilima redovno objavljuju, nazovimo ih, ohrabrujući i motivirajući statusi koji nam savjetuju da svaku Allahovu odredbu prihvatimo sa zadovoljstvom, ma kakva bila. Statusi nam govore da je možda nešto što Izgleda loše ustvari dobro za nas, da nešto što ode i treba da ode jer nije bilo dobro za nas, da su iskušenja i problemi znak da smo Allahu bliski pa nas iskušava kako bi nas očistio i sl. Naravno da su tačne ovakve konstatacije, ali šta ako takvi postovi kod osobe sa određenim problemom izazovu dodatnu ravnodušnost i nemar? Šta ako neko ima životni problem koji iziskuje intervenciju stručne osobe i ličnu borbu, a takvim statusima ga guramo u indolentnost, letargiju i samoobmanu?
Zato vodimo računa kada nešto javno objavljujemo. Treba imati mjeru, ravnotežu, različite uglove pristupa…
